Nacionalna asocijacija za oružje Srbije

ОДРЖАНА МАНИФЕСТАЦИЈА „НЕСАЛОМИВИ 2010“

Победник Аустралијанац српског порекла

     Пре неки дан гледао сам на „Дискавери“-ју емисију „Оружје будућности“. Нешто што би до пре неколико година било чиста фантастика (или сам само неупућен) сада је већ прошло фазу прототипа и беспилотне летелице различитих величина господаре небом, снимају, проналазе, прате и нападају разним арсеналом све што им се из безбедног командног центра зада као мета.

     Не могу да се не запитам, иако звучи архаично: где је ту „чојство и јунаштво“?!

изложено старо оружје                Пеца Церовић отвара турнир

     Једно од места где се оно брижљиво негује је скуп срдачних људи који су колекционари оружја. Они се окупљају сваке године, отприлике крајем септембра, на новобеоградском стрелишту „МУШ“ под окриљем Колекционарске секције Националне асоцијације за оружје Србије. Тај догађај носи једноставан и симболичан назив „НЕСАЛОМИВИ“, подсећајући на дуговечност оружја и дух прошлих времена који оно још увек носи у себи.

     Тако је било и овога 26. септембра 2010. године када су се колекционари окупили на већ „старом месту“ по четврти пут за редом.

    Сам скуп има и такмичарски део који се одржава по једноставним пропозицијама: гађа се из пиштоља или револвера који су произведени до 1945.године, кружна мета на 15 метара, са 3 пробна и 5 метака за меч. Наравно сво оружје је у легалном власништву и у исправном стању, јер све друго би било неприхватљиво и небезбедно. Да је у исправном стању показали су и појединци који су својим примерцима постизали веома добре групе погодака којих се не би постидели ни пред савременим такмичарским справама.

      Од свих примерака који су продефиловали у ове четири године, најбројнији на ватреној линији био је чувени (и скоро свима познати) „Парабелум“ или „Лугер“, у разним својим варијантама то јест дужинама цеви и калибрима. Наравно не и једини...било је ту и „Нагант“-а, „Бровнинг“-а М1921, који је био службено оружје Краљевине Југославије, познат код нас као „Војно Државни“ (по натпису на горњем делу навлаке), „Валтер“-а П-38 (који нас подсећају на партизанске филмове), „Колт“-ова,.. Углавном оружје које се налазило на просторима наше земље у већој количини и лакше доступно у првим деценијама прошлог века. Тако су се поједнини примерци и сачували до данас да нам сведоче о генијалности својих конструктора, чија имена и носе.

     У изложбеном делу су се могли видети много ређи примерци, међу којима су неки прави раритети: „Фромер“, „Флоберт“, „Раст Гасер“, „Маузер Ц96“...и многи други, сваки по конструкцији необичан на свој начин. Било је ту и пушака и разних сечива, а некима се годиште може процењивати само по некој конструктивној карактеристици.

     Да не заборавим да поменем и мајстора-уметника Милету Ћурчића из Меленаца који је поред оружја, изложио и колекцију уникатних ловачких ножева-његових руку дело.

     Поједини примерци пиштоља и револвера су веома вредни а поједини мање вредни, осим за њихове власнике. Они врло често имају одговарајућу причу за сваки комад оружја...па још ако је неки од прадеда њиме терао непријатеља са кућног прага или га је заробио од агресора! Тада они по правилу и нису на продају.

      Било је дружења са старим пријатељима, разгледања старог оружја али и такмичења у гађању...најбољим стрелцима припалесу и врло вредне награде: првопласирани Синиша Вујић (пуцао из „Лугера“) родом из Младеновца, сада са пребивалиштем у далекој Аустралији, од спонзора „Статус Стил“ из Земуна добио је леп парадни бодеж Копнене Војске Краљевине Југославије, а његово име ће бити угравирано на великом прелазном пехару. Другопласирани Немања Маринковић из Београда (пуцао из „Валтера П-38“) освојио је антифоне, поклон „Снајпера“ из Београда а трећепласирани Александар Богдановић из Београда (такође пуцао из „Валтера П-38“) награђен је кофером за оружје, опет поклон „Снајпера“. Награде су им уручили председник Секције колекционара НАОС-а мр Горан Бојовић и подпредседник НАОС-а дипл. инг. пуковник ВС Предраг Церовић.

 
Горан Бојовић председник секције колекционара,
Синиша Вујић победник
и Предраг Церовић потпредседник УО НАОС-а,
са наградом и прелазним пехаром

     Осим поклона и медаља најбољи стрелци су награђени и вином из чувених Опленачких винских подрума, којим је дружење на крају и заливено. Наравно, вино се пило тек по завршетку гађања о чему је посебно водио рачуна Петар Пантић, председник Клуба Стрелаца „МУШ“ и један од оснивача НАОС-а, који је као домаћин такмичења најзаслужнији за беспрекорну организацију и безбедност на стрелишту.

    Сада се слободно може рећи да је ово окупљање колекционара већ постало веома лепа традиција, а на нама је да је одржимо и сачувамо и дај Боже омасовимо, без обзира на, како се често жалимо „луда времена и брз темпо којим живимо“. Ово је један од начина да сачувамо традицију, да се сетимо наслеђа и поменемо претке којима се поносимо...не само оне славне, него и оне наше прадедове који су „са овим за појасом, прошли цео рат“ – што ћете овде често чути.
                                                                    

 Дамјан Арсић аутор текста