^ Nazad na vrh
Serbian English German Russian Spanish

Pismo člana NAOS-a

 

Pismo Branimira Živanovića, člana NAOS-a

Nedavno smo dobili pristupnicu i pismo jednog novog člana NAOS-a.
Gospodin Branimir Živanović je, prateći naš rad, prepoznao vrednost NAOS-a i to mišljenje kao i mišljenje o aktuelnim zbivanjima u oblasti oružja, izneo u jednom veoma kvalitetnom pismu, koje zaista zavređuje pažnju da se objavi na sajtu NAOS-a.
Verujem da će mnogi naši članovi i naravno, posetioci sajta, videti koliko je istine Branimir izneo.

Duško Ilić

Nacionalna asocijacija za oružje Srbije 11.04.2013. NAOS


Poštovani,

ja sam Branimir Živanović. Ovaj dopis šaljem uz pristupnicu NAOS-u.
Imam 54 godine. Po zanimanju sam preduzetnik, po obrazovanju diplomirani inženjer arhitekture. Ljubitelj sam svih dostignuća tehnike, nauke, umetnosti, i kvalitetnog dizajna.

Pored ljubavi ka automobilima, motociklima, biciklima, foto i kino tehnici, satovima i svim dobro dizajniranim spravama, priličnu posvećenost poklanjam oružju svih vrsta, što je ljubav koju su mi usadili još od rane mladosti, deda - stari posvećeni lovac i otac mašinski tehničar i dobar poznavalac oružja. Ljubitelj sam streljačkog oružja, taktičkog i sportskog, hladnog oružja svih vrsta, vojnih tehnika, drevnih borilačkih veština. Proučavam razvoj vojne opreme i svih oružja kroz istoriju - kopnenih, pomorskih i vazduhoplovnih snaga (posebno II svetski rat i savremeno doba). Interesuje me balistika, oružarska konstruktivna tehnika i opšti dizajn na liniji upotrebljivosti vatrenog oružja. Dobro poznajem zakonodavni okvir oružja i municije, kao i napore NAOS-a na uspostavljanju valjanog i realnog odnosa ka oružju i municiji kada je zakon u pitanju. Imam jasno razvijen etički stav po pitanju odnosa oružja i društva.

Razlog želje za pristupanje članstvu u NAOS je sledeći:

Postojanje NAOS-a smatram apsolutno nužnim, balansom između države i svih vrsta korisnika oružja, prodavaca i proizvođača. Dajem punu podršku NAOS-u u naporima da se donese novi korektan zakon i rado bih bio član asocijacije sa željom aktivnog učešća.

Postojeći Zakon je na mnogo načina loš, a dovoljno strog. Razna tumačenja, uputstva, komentari i neukost pojedinih službenih lica stvaraju dodatni haos.
Da li su se vlade, čak i najliberalnijih zemalja sveta uplašile od svojih naoružanih građana?
Posebno me je pogodila negativna kampanja koja se vodi širom sveta (USA, UK, EU, Srbija) proizašla iz nasilja koja su pogađala nevine, za koju jasno vidim da je besmislena i da uopšte ne služi javno izrečenim razlozima, već da ima sasvim drugu svrhu.

Kada je u pitanju kampanja medija vezana za tragični događaj u Velikoj Ivanči, kada je vatrenim oružjem ubijeno 12 lica i jedno teško ranjeno, sa samoubistvom izvršioca, ne mogu da odolim da ne dam sledeći komentar:

Velika nevolja je koristiti tragediju - ubistva, koja su posledice sociopatskog stanja, teških psihičkih poremećaja, ili brutalnog kriminala, kao povod za obračun sa oružjem i njihovim legalnim vlasnicima, te čitavim sistemom koji tretira oruzje.
Vatreno oružje je samo sredstvo izvršenja ovog i sličnih delikata, a to je moglo biti i bilo koje drugo sredstvo - oruđe koje, shodno Zakonu ne spada u oružje, što počiniocima uopšte ne bi bilo važno.

Ove tragične pojave se, na žalost, ne mogu smanjiti, niti nestati, čak ni potpunim oduzimanjem vatrenog oružja od naroda. Takođe bilo kakva edukacija vlasnika tu ne može pomoći. Krivična dela vatrenim oružjem su činili i pripadnici državnih organa, naoružani službenim oružjem, posebno trenirani i obrazovani, te svesni posledica. 0 krivičnim delima izvršenim nelegalnim oružjem ne vredi uopšte komentarisati.

Frenetična hajka na vatreno oružje i njihove vlasnike, policiju, ili Zakon (čak je prozvan i NAOS u negativnom smislu !!!???), je magla koja baca pod tepih stvarne probleme društva iz kojih ovakve tragedije nastaju, a podilazi patološkim strahovima koje pojedinci-birači gaje. Šta ćemo sa strahom od mraka? Da li treba uvesti zakon o zabrani mraka, jer je u ljudskoj populaciji ogroman broj onih koji gaje ovaj patološki strah. Patološki strahovi se moraju lečiti, kao što se moraju raznim metodama zaustaviti agresivci bez obzira koji je uzrok njihove agresivnosti. Neko ko je spreman da načini masakr, ne mora imati vatreno oružje, ili bilo kakvu drugu „opasnu stvar", može, na primer, svojim automobilom načiniti mnogo veću štetu. Pa hajde da posle nekoliko ovakvih slučajeva zabranimo automobile, ili da vozačima vožnju učinimo besmislenom nizom državnih mera.
Fama o oružju se mora razbijati kvalitetnom edukacijom, a ne stvarati kao što je primer iz nekih jučerašnjih novina u kome je novinar kao posebno važnu stvar našao da naglasi da je istim oružjem i Kapisoda izvršio ubistvo. Znači, to je taj predmet koji će za čas postati legenda u mračnim umovima pojedinaca i personifikacija moći, osvete, ili ko zna čega!?

Jasna kontrola prometa oružja mora da postoji. Takođe mora da postoji i jasan i strog zakon o držanju, nošenju i upotrebi oružja. Jasan i strog, ali ne besmislen.
Sadašnji Zakon, a i onaj koji država sprema je prilično posvećen temi "građani bez oružja". Pitanje kome i čemu to služi otvara vrlo široku debatu, ali pitanje ko će i kako biti uskraćen u korišćenju elementarnih građenskih prava je jasno vidljivo. To su sami građani koji imaju pravo na elementarnu sigurnost, odbranu od kriminala i zaštitu svojih života i imovine. To su i građani sportisti, hobisti, kolekcionari, nemilitantni ljubitelji oružja, kao i ljubitelji prirode i divljine, u kojim je uslovima prikladno imati uza se neko oružje. Zakon bi morao da uz svu strogost ostavi mesta razvoju kulture odnosa ka oružju.

Na kraju, Zakonom se ne sprečavaju nezakonite radnje, već se zabranjuju i sankcionišu. Mehanizam sankcionisanja nezakonitih radnji nije mehanizam društvene preventive. Ako se društvena preventiva bude sastojala u smanjenju broja potencijalnih sredstava za vršenje krivičnih dela protiv života i zdravlja ljudi, pogotovu onih psihopatskih pojava, odosmo u ćorsokak, jer izvor sredstava za vršenje takvih krivičnih dela je praktično neograničen, a proteže se sve do umeća korišćenja sopstvene snage, kojim se (dokazano) može naneti mnogo štete. Upravo stvaranju mehanizma preventive NAOS može dosta da pomogne svojim aktivnostima i idejama vrhunskih profesionalaca koji su u njenim redovima, a nadam se i aktivnošću nas amatera koji imamo dosta dobre volje, zdravog razuma, a poneko i skoro profesionalna znanja iz ove oblasti.

Branimir A. Živanović
Potpis

 

Komentari  

 
+10 #9 Grmalj 15-08-2013 11:55
Nastavak - Sve u svemu, sa ovim nasima, koji se nikako ne mogu ni izdaleka porediti sa nemackim, nema prica, beskrajnog ubedjivanja, moljakanja i dodvoravanja. Ispravnom politikom NAOS moze relativno lako da napabirci i milion i po clanova i pristalica koji ce na izborima sigurno pored drugih oblasti zivota (privreda ....) podrzati zestoko i ovu nasu pricu i nevolju i neprikosnoveno pravo svake zive jedinke da se brani, a oni koji ne zele da se brane nek se prepuste. Svak ima pravo da bira.
NAOS mora da svede clanarinu na simboliku (manjja clanarina a vise clanova i opet isto novca), jer se danas tesko zivi a i krvavo nas cerupaju, i mora da vodi racionalnu agresivnu politiku i propagandu.
Pozdrav
 
 
+10 #8 Grmalj 15-08-2013 11:54
Prica nema kraja i beskorisna je.
Kada je davno, odmah posle osnivanja EU, u nemackoj najavljeno usaglasavanje sa tada predlozenim EU zakonom o oruzju, tadasnji predsednik Deutsche Schützenbund (streljacki savez) se obratio kancelaru nemacke i porucio mu : (kratko receno) gospodine kancelaru nemacke, podsecam vas koliko clanova ima Deutsche Schützenbund i svi su oni glasaci, pa vodite racuna hocete li ograniciti i uskratiti gradjanska prava strelaca, lovaca i ljubitelja oruzja u nemackoj. A kancelar mu odgovorio da ga uverava da nema potrebe da brine. Nastavak-
 
 
-12 #7 Zoran 50 god 25-07-2013 10:41
Citajuci sve kometare i videci sta se radi u ovoj drzavi sve se svodi na licne interese pojedinaca ili odredjenih grupa koje tangira zakon o oruzju imuniciji.Evo komentara:
obuke za rukovanje oruzjem su izuzeti policija, vojna i penzioniana lica.U koju grupu spadaju rezervna vojna lica oficiri i podoficiri.Kole ga lovac koji je trazio odobrene za nabavku morao je da polaze rukovanje oruzjem a sam je bio komandir rezervnog sastava i vrsio obuku sa svim pesadiskim naoruzanjem.Dra gi prijatelji imamo policiske radnike koji posle kursa od 3-6 meseci nose oruzje jedva zavrsenu osnovnu ili srednju skolu.I tu znajuci neke zapitam se kakvi su to kriterijumi u ovoj zemlji.
 
 
+17 #6 Dejan 14-07-2013 18:55
Ustavno pravo na život ne može niko da zabrani. Zabranjeno nam je pravo samozaštite t.j. ustavno pravo, a zakon o nužnoj odbrani je totalno štur. Partija na vlasti da bi se zaštitila od eventualne revolucije je devedesetih godina donela zakon kojim se brani nošenje oružja, a bande njihovih ubica i kriminalaca su radile šta su htele i ubijale koga su htele. Setite se iz tog perioda šverca i kriminalaca i pod čijim okriljem su delovali. Pravo naroda je da se brani.
Vratite nam pravo na ličnu zaštitu i rešite zakon o nužnoj odbrani!!! Uvedite dodatne obuke za rukovanje oružjem!!!
 
 
+21 #5 IVAN 07-07-2013 21:52
Na sajtu Narodne skupštine Srbije sam tražio neke zakone i slučajno naleteo na predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji i obradovao se da će končno biti usvojen zakon u skladu sa normativima EU i civilizovanog sveta t.j. da će biti usvojen mogu reći ˝naš zakon˝ koji nudimo već godinama a koji uporno niko ne želi da usvoji. Ali nažalost u izmenu i dopunu zakona je ušao samo lekarski pregled i ništa više. Predlagači su poslanici, njih 6. Duboko sam uveren da niko od njih a ni ostale nadležne službe nisu ni upoznate sa našim zakonom koji je u potpunosti usklađen sa zakonskom regulativom EU. Ako sada ne proguramo ˝naš zakon˝ doživećemo tragičnu sudbinu da nam EU naloži usvajanje zakona koji je u harmoniji sa njihovim, kada i ako budemo ušli u EU. A do tada ćemo živeti u državi koja se boji svog naroda naoružanog vazdušnim puškama i indijanskim lukovima i stelama. Režim koji je zabranio vazdušne puške je odavno pao ali ne i režimsko razmišljanje.
 
 
+20 #4 zoran 22-06-2013 15:59
Pa politicari imaju savetnike samo niko od njih ne razlikuje pistolj od revolvera. Strelci koji pucaju vatrenim oruzjem su posebno pogodjeni ovim idiotskim zakonom, a jedini su strucni u rukovanju istim. Edukacija je najbitniji deo za sigurnost i vlasnika i okoline jer ja sam trenirao decu u streljastvu i sa 10 11 godina su pocinjali da pucaju malokalibarskim oruzjem a sigurno niste nikad culi da je neko nastadao na treningu ili na takmicenju iako su to deca pa sad neka se gospoda politicari zapitaju kako to?
 
 
+18 #3 Dragan 08-05-2013 15:15
Pa ljudi moji kao da smo svi zaboravili izvorno značenje reči "POREZ". Zar to na turskom ne beše "HARAČ".
Kako će ova država da napuni prazan budžet (čitaj šupalj kao đevđir), nego porezom, carinama, akcizama i taksama.
Teško da će se oni ikada odreći poreza na oružje!!
 
 
+33 #2 Milovan 07-05-2013 19:20
Neshvatljiva je stigmatizacija legalnih vlasnika oružja koji poštuju zakon, jer ti savesni građani nemaju nikakve veze sa onima koji ga krše. Država te gradjane nerazumnom poreskom politikom bez ikakvog razloga i krivice visokim porezima kažnjava, terajući ih da oružje na svoju štetu u bescenje prodaju, poklanjaju ili vraćaju MUP-u, jer nemaju para da plate velike poreze. Na taj način država obezvređuje vrednost njihove lične imovine (oružja) koje su svojim novcem legalno kupili i platili uz sve ostale poreze i takse. Neprihvatljivo je da država zakonima i propisima u njihovo ime i na njihovu štetu stvara negativan publicitet i njihovu stigmatizaciju kao legalnih vlasnika oružja koji su samo iskoristili svoje zakonsko pravo. Država mora da nagradi one koji poštuju zakone i kazni one koje ih krše. Ako ima 800.000 legalnih vlasnika oružja - to je ozbiljan birački potencijal. Vlast bi to morala da zna i da poštuje njihova prava a ne da ih brinu prava vlasnika recimo jahti,aviona i sl.
 
 
+29 #1 Zoran BGD 29-04-2013 08:39
U potpunosti se slažem sa g. Branislavom.
Šteta što među onima koji odlučuju o Zakonu o oružju, nema ovakvih ljudi poput g. Branislava, ali se iskreno nadam da će ovo pismo stići i do onih kojima je prvenstveno namenjeno!
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži