^ Nazad na vrh
Serbian English German Russian Spanish

Sajt www.naos.org.rs koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu i ubrzaju vam učitavanje sadržaja. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom privatnosti i Uslovima korišćenja.

Vest u "Politici"

Срби – умерено наоружани

Лекарски преглед обавезан за полагање возачког испита а по важећим прописима за држање оружја – није потребан. Готово 1,2 милиона регистрованих пиштоља је у поседу грађана.

Pistolj1

Масовно убиство 13 особа у Великој Иванчи, надомак Младеновца, поново јеподсетило на проблем великог броја оружја у поседу грађана Србије и на недостатке важећег закона о оружју.

Апсурдно је да је лекарски преглед обавезан за полагање возачког испита, док уверење о здравственом стању тражиоца дозволе за држање оружја, према важећем закону – није обавезно. Такође, важећи закон не предвиђа никакву контролу власника оружја. Једини услов је да није осуђиван и да није под истрагом.

Са друге стране, подаци Центра за контролу малокалибарског и лаког наоружања у југоисточној и источној Европи (СЕЕСАК) указују да се већина најтежих кривичних дела почини ватреним оружјем. Према подацима из 2010. године, осуђени за убиство су у 64 одсто случајева користили ватрено оружје, а у 32 одсто хладно, а највећи број убистава почињен је илегалним оружјем. Само два одсто убистава изврше они који имају оружје са легалном дозволом.

 

Разговарало се још 2007. године о томе да је потребно донети нови закон о оружју и муницији, који би предвиђао обавезна лекарска уверења приликом подношења захтева за добијање дозволе за држање оружја, као и периодичну лекарску контролу власника оружја. Повод је био убиство деветоро људи у Јабуковцу, код Неготина. Прошло је шест година од тада, закон се није променио, али се нова трагедија догодила.

Неће ваљда, како је то већ уобичајено, све да се заврши само на новинарским извештајима.

Охрабрујуће делује изјава Милорада Вељовића, директора полиције, који је најавио да ће Влади Србије ускоро бити упућен нови нацрт закона о оружју и муницији. Нацртом је предвиђена већаи свеобухватна контрола људи који поседују оружје. Реч је о изменама закона, које би омогућиле да се обављају периодични лекарски прегледи оних који имају дозволу за држање оружја. Према његовој процени, тај период могао би да буде између три и пет година.

Душко Илић, генерални секретар Националне асоцијације за оружје Србије (НАОС) каже за „Политику” да су измене важећег закона о оружју и муницији неопходне, али се не слаже за оценом појединих стручњака да у поседу грађана Србије има три пута више нелегалног него регистрованог оружја.

– Србија се уклапа у умерено наоружане нације са око 15 одсто грађана, који законито поседују оружје. СЕЕСАК је изнео податак да је МУП Србије 2003. године проценио да у поседу грађана има око 220.000 илегалних комада оружја. То је четири године после рата на КиМ, што значи да је велики број грађана, који су ангажовани као резервисти вратио оружје које су задужили. Остало је „нешто цеви” да циркулише као илегално, али то је у домену криминала. То сигурно није два, три милиона комада оружја, већ неколико стотина хиљада – наводи Илић.

Он подсећа да је важећи закон о оружју и муницији, поред неколико измена, остао на нивоу из 1992. године.

– За 20 година, овај закон је претрпео одређене измене, али недовољно. Тако је 1998. године уведена обавезна обука у руковању ватреним оружјем за све који желе да га поседују, а затим је уведено кривично дело за незаконито поседовање оружја, јер је пре тога ово био прекршај. Уведена је посебна дозвола за ношење оружја, која се добија у посебном поступку. Они који су до тада поседовали оружје могли су и да га носе и да га држе, а затим је то раздвојено. Следећа измена се односила на то да је кривично дело за незаконито поседовање оружја прешло у Кривични законик – објашњава Илић.

Ове измене су добре, али је генерално закон застарео и није ни сличан законима у окружењу.

– Све бивше југословенске републике су промениле и то по више пута овај закон. Када се НАОС оформио 2006. године, први задатак нам је био израда текста предлога нацрта новог закона, где смо узели за узор законе из околних земаља, који су израђени по европским стандардима. У скоро свим њиховим законима постоји одредба о обавезном лекарском прегледу и да подносилац захтева за добијање дозволе за држање оружја, уз одговарајућу документацију треба да приложи и лекарско уверење. Ми смо то уградили у наш предлог нацрта. Такође, у допунском акту који прати овај предлог нацрта разрадили смо детаље у смислу да изабрани лекар особе, која има дозволу за држање или ношење оружја, има законску обавезу да укаже на промене, које га чине неспособним за даље држање оружја – објашњава Илић.

Наш саговорник каже да је овај предлог нацрта пре четири године достављен МУП-у.

Подсетимо, Љубиша Богдановић је прекјуче усмртио 13 рођака, међу којима и сина и мајку. Сви су убијени око пет часова, махом док су спавали. Богдановић је убиства починио пиштољем ЦЗ 88, за који има дозволу од 1981. године.

Данијела Вукосављевић

------------------------------------------------------------------------------

Србија прва у региону по броју оружја

Србија је прва земља у региону по броју регистрованог оружја у односу на број становника (15,22 на 100). Према полицијским подацима, 589.525 грађана има регистровано 1.189.522 комада ватреног оружја. Од тога 1.144.863 комада лаког наоружања је у легалном поседу цивила, док се око 45.000 налази у поседу фирми. Такође, 1.700 грађана има дозволу за ношење оружја, а у овај податак нису урачунати полицајци, војска и фирме за обезбеђење.

---------------------------------------------------------------------------------

Драгишић за забрану оружја у приватном поседу

Зоран Драгишић, професор београдског Факултета безбедности изјавио је јуче да би Србија требало да донесе закон којим би грађанима било забрањено да држе оружје у приватном поседу. Драгишић је рекао да би оружје у Србији требало да поседују војска, полиција и службе безбедности, као и приватне агенције за безбедност и ловачка удружења и то по строго утврђеним правилима.

Он је додао да је свестан да његов предлог неће наићи на подршку дела грађанства и да неће у потпуности уклонити опасност од масовних убистава.

----------------------------------------------------------------------------- 

Највећи масовни злочини

Масакр над житељима Велике Иванче, по броју жртава свакако је најмасовнији у новијој српској историји. У црној историји масовних злочина у Србији, забележено је да се најмасовније убиство пре овога десило 2007. године у Јабуковцу крај Неготина. Убиства је починио психијатријски болесник Никола Радосављевић који је усмртио деветоро својих комшија, јер је умислио да се налази „под утицајем влашке магије”. Тако је бар сам изјављивао на суђењу.

Због брачних размирица и „љубави” према супрузи, коју је изоловао од пријатеља и родбине, 2003. године Драган Чедић је аутоматском пушком побио седам особа у Лесковцу. Усмртио је своју жену, њене рођаке и пријатеље који су се затекли у близини. Чедић је после злочина побегао, а месец дана касније пресудио је сам себи.

Злочин који је својевремено потресао бившу СФРЈ догодио се септембра 1987. године, када је војник Азиз Садика Кељменди, на служби у гарнизону у Параћину, на спавању убио четири и ранио пет војника.

Један од најсуровијих злочина забележен је у неготинском крају почетком осамдесетих година прошлог века. Ђорђе Адамовић, звани Ђока Лудак, у Бору је убио четворочлану породицу Адамовић и због тога био осуђен на смрт. Пре извршења смртне казне обесио се у затвору.

Трагични „светски рекорд” држи Норвежанин Андреас Брејвик, који је јула 2011. убио чак 77 људи.

У децембру 2012. године у САД Адам Ланца убио је 27 особа, већином деце, у основној школи у Њутауну.

Неколико месеци пре тога, Џејмс Холмс је у биоскопу у градићу Аурора убио 12 људи, а 58 ранио.

Најкрвавији напад у историји америчког школства догодио у априлу 2007. године када је јужнокорејски имигрант и студент четврте године енглеског језика Чо Сеунг Хуи (23) хицима из аутоматске пушке убио 32 и ранио 30 студената и професора у кругу универзитета Вирџинија Тек у САД. После масакра починио је самоубиство.

Д. Т.

{jcomments on}